Интервју директора Пореске управе Миомира М. Мугоше за "ДАН": Тражићемо увођење стечаја у хиљаду компанија
Током 2019. године Пореска управа (ПУ) ће Привредном суду поднијети око хиљаду предлога за увођење стечаја у компанијама којима је укинуто рјешење о репрограму плаћања пореског дуга, најавио је интервјуу за „Дан” директор Пореске управе Миомир М. Мугоша и додао да ће само у јануару Привредном суду предати 400 предлога.
– Имајући у виду чињеницу да један број обвезника касни с измиривањем репрограмираних и текућих обавеза досад смо донијели преко 1.200 рјешења којима се укидају рјешења о репрограму, и то код пореских обвезника који нијесу поштовали одредбе горе наведеног прописа, од чега се преко 50 односи на обвезнике са Црне листе. Укупна потраживања обвезника код којих су укинута рјешења износе 41,96 милиона, при чему је основни дуг 36,3 милиона, а камата 5,7 милиона. С обзиром на то да је укидањем рјешења о репрограму овим пореским обвезницима доспио укупан дуг, то се према њима у континуитету предузимају све доступне мјере принудне наплате, а крајња мјера предвиђена планом за управљање пореским дугом је предлагање стечајног поступка након што се исцрпе сви остали механизми наплате. До сада смо поднијели предлоге за отварање стечаја код 42 пореска обвезника, а ову активност планирамо да интензивирамо већ у јануару 2019. године, када ће Привредном суду бити предато преко 400 предлога.
Као што сам већ навео, механизам предлагања стечаја користићемо системски и неселективно као крајњу мјеру у ланцу мјера за обезбјеђење пореских потраживања, а имајући у виду када обвезницима којима су укинута рјешења о репрограму доспијева цјелокупан дуг очекује се да ће у првом кварталу 2019. године на иницијативу Пореске управе стечај бити отворен у око 1.000 предузећа – изјавио је Мугоша.
Пореска управа је сада самостални орган. Шта ће се промијенити у њеном функционисању након усвајања Закона о државној управи? Хоћете ли бити самостални или самосталнији у одлучивању и да ли ћете одговарати Министарству финансија или директно Влади?
Имајући у виду да у складу са измјенама које су ступиле на снагу од 1. јануара 2019. године Закон о државној управи не разликује органе у саставу и самосталне органе, већ се управе оснивају као самостални органи за послове извршавања закона и других прописа или за вршење претежно стручних и са њима повезаних управних послова у појединим областима, то је и Пореска управа сходно овим прописом самосталан орган.
Ова новост доноси значајне промјене у функционисању наше институције, како у организационом, тако и логистичком смислу, али примарно у степену аутономије у доношењу одлука, а самим тим и степену одговорности које исто доноси.
Пореска управа ће у складу са одредбама горе наведеног прописа директно одговорати Влади Црне Горе, али ће Министарство финансија задржати координациону улогу везану за спровођење пореских прописа и рад Пореске управе, имајући у виду да оно и креира пореску политику. Такође, имајући у виду дугогодишњу блиску и успјешну сарадњу које смо имали са Министарством финансија као орган у његовом саставу, сматрам да се нове организационе измјене неће негативно одразити на наше заједничке активности, већ супротно, да ће допринијети ефикаснијем раду цијелог ресора управљања јавним финансијама.
Колико по последњим подацима износи порески дуг и каква је његова структура? Колико је ненаплативо, колико се смањио у односу на прошлу годину?
Према анализи извршеној крајем новембра укупни доспјели порески дуг износи 420,2 милиона. С обзиром на то да је на крају 2015. године доспјели порески дуг износио 587,7 милиона, то је он у протекле три године смањен за преко 167 милиона еура. Смањење доспјелог пореског дуга резултат је бројних активности, попут наплате обавеза кроз репрограм, помјерања рока доспијећа репрограмираних обавеза у зависности од временског рока на који су исте репрограмиране, искњижавања обавеза предузећа код којих је стечај окончан ликвидацијом, те предузимања мјера и механизама принудне наплате предвиђених планом за управљање пореским дугом и јачање мјера наплате.
Када је у питању структура доспјелог пореског дуга, највећи дио доспјелих неизмирених обавеза односи се на обавезе по основу пореза и доприноса на зараде запослених, и то више од 40 процената. Међутим, важно је поменути да је по овом основу у протеклих годину дана забиљежено смањење доспјелог пореског дуга за преко 12,5 милиона еура, а у односу на протекле три године за чак 150 милиона еура, што указује да напори Пореске управе и осталих служби да се унаприједи пореска дисциплина на тржишту рада постепено дају резултате.
У структури пореског дуга 117 милиона еура односи се укупне доспјеле обавезе по основу ПДВ-а, а исте су током три године смањене за 18 милиона еура. Смањење нивоа доспјелих обавеза биљежимо и код свих осталих врста обавеза, укључујући порез на добит и концесионе накнаде.
Колико је до сада наплаћено пореског дуга од фирми које су потписале репрограм?
Од почетка примјене репрограма укупно је наплаћено 44,9 милиона еура дуга, а у овом моменту стопа наплате репрограмираних обавеза износи 73,55 одсто. Од наведеног износа у 2017. години наплаћено је 24,25 милиона, а у 2018. години 20,6 милиона.
Подсјетићу да смо сходно Закону о репрограму пореског потраживања репрограм пореског потраживања одобрили за 6.857 пореских обвезника, са износом основног дуга од 160,9 милиона и износом камате од 23,75 милиона, што значи да смо током годину и по дана већ успјели да наплатимо четвртину репрограмираних обавеза.
Наплата преко милијарду еура
Колико је у овој години наплаћено пореза?
На дан 27. децембар од почетка 2018. године остварена је укупна бруто наплата од 1.079 милијарди еура. У овом моменту резултат из истог периода 2017. године премашили смо за 133 милиона еура, док је и план наплате за цијелу 2018. годину већ сада премашен за 65 милиона еура. Наглашавам да је до окончања буџетске године остало још неколико дана, кључних за уплате обавеза од стране пореских обвезника, те очекујем да ће план наплате за ову годину бити премашен за око 60 милиона еура, при чему треба имати у виду да је током 2018. године два пута вршен ребаланс буџета, којим је план наплате Пореске управе увећан за 12 милиона еура.
Када је у питању структура остварења, раст је забиљежен код сваке појединачне врсте прихода, а посебно су значајни приходи од пореза на додату вриједност и пореза и доприноса на зараде запослених. Морам поменути и приходе од пореза на добит који, упркос чињеници да се пореска стопа није мијењала већ годинама, биљеже раст од скоро 20 милиона еура.
Дакле, ако имамо у виду да се у Црној Гори, с изузетком пореза на додату вриједност, већ годинама није долазило до измјена пореских стопа, подаци о оствареној наплати јесу индикатор доброг учинка Пореске управе, али и показатељ да у црногорској економији постоји велики фискални потенцијал и да се, уз подстицање добровољног поштовања пореских прописа и ефикасну контролу и мјерама принудне наплате, могу остварити заиста импресивни резултати наплате прихода.
Ускоро нови правилник
Шта је ПУ добила, а шта изгубила, усвајањем правилника о систематизацији радних мјеста?
Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста Министарства финансија, који обухвата и Пореску управу, а који је усвојен крајем 2017. године донио је многе измјене у организацији Пореске управа, а свака је планирана и осмишљена уз претходну детаљну анализу. Тако је новим правилником без повећања броја радних мјеста формирано 11 нових организационих јединица на централном и регионалном нивоу, у циљу ефикаснијег функционисања Пореске управе, као што су Сектор за ВПО, Одјељења за управљање ризицима, планирање и измјештање и интерну контролу, Подручна јединица Котор и сл.
Имајући у виду да ће по ступању на снагу Закона о државној управи бити неопходна израда правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста Пореске управе као самосталног органа, то нам исто пружа јединствену могућност да организацију Пореске управе додатно унаприједимо, на основу искустава из свакодневне праксе и резултата рада сваке организационе цјелине и сваког радног мјеста појединачно, а посебно цијенећи чињеницу да горе наведени пропис иде под руку са планом оптимизације радних мјеста у државној управи које је донијело министарство јавне управе.
